U moru članaka na temu razloga zbog kojih ljudi varaju, u pokušaju da razumemo razloge, kojih ima mnogo, ne pitamo se zašto neki uopšte ostaju verni. Međutim, vratimo se na varanje; vara se iz mnoštva razloga, ali najviše zato što je monogamna veza moguća i održiva za većinu ljudi samo u određenom društveno-ekonomskom poretku. U individualističkom društvu na videlo izlazi činjenica da monogamna veza ne spada u prirodni oblik zajednice i da nema ničeg prirodnog u tome da dvoje ljudi ograniče svoja seksualna i romantična iskustva na jednu osobu do kraja života.
“Varanje” proizilazi baš iz činjenice da ne moramo biti verni, i da vernost nije nešto što se nagrađuje a nevernost kažnjava. Naravno, postoji masa razloga za sve ovo, ali je ključno odgovoriti na pitanje zašto ekskluzivne monogamne zajednice nastaju, u kakvom društvu opstaju, i u kakvom društvu više ne mogu da opstanu.
One nastaju kao nadogradnja poligamne zajednice, u kojoj dve jedinke preuzimaju brigu o porodu. Otud u našem jeziku i reč porodica. Dakle, živelo se daleko kraće nego danas, ratovi i bolesti su bili mnogo češći, i monogamija je bila način da se ima potomstvo. Danas je situacija drugačija. Živi se duže, juri se sreća, potomstvo nije neophodno niti obaveza, i samim tim, zajednica postaje vrlo ozbiljna investicija u koju moramo uložiti puno truda i vremena a da nam nije jasno šta dobijamo zauzvrat.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
