Zašto neki ljudi ne mogu da budu sami?

Znate ono da su ljudi društvena bića? E, to neki shvate doslovce. Svi znaju bar jednu osobu koja iz veze ne izlazi bez plana za ulazak u sledeću, ostaje sa nekim samo da ne bude sama, ima dnevni raspored krcatiji od kraljevske porodice, a kada se požali da joj je svega dosta, poenta nije da joj pomognete da odvoji vreme za sebe.

Ne, ona ne želi da bude sama. Sve to pakuje u „ja sam ekstrovertna osoba“, „volim ljude“, i ne preispituje to šta bi bilo da ostane malo sa sobom.

Kada sva kakofonija svakodnevice uspe da se stavi na „mute“ i kada se stvori prostor za naše želje, misli, osećanja, fantazije – dešava se čarolija samoće. Ako je neko okej sa samoćom, ona mu donosi mir.

Nije samoća loša po sebi, skoro svi znaju koliko ume da prija i vrati čoveka u njegov unutrašnji svet koji neprestano svira svoju pesmu, samo se u redovnim okolnostima ona ne čuje.

Međutim…