Samoca
Kako da izgradite dobar život Psihologija

Da li umete da budete sami?

Usamljenost, iako neprijatna, može da bude veoma korisna za lični razvoj ako je iskoristimo za razumevanje sopstvenih potreba

Samoca Usamljenost je emocija o kojoj se, zbog pandemije i karantina, sve više piše i priča javno, ali je i dalje tema o kojoj ljudi nerado razgovaraju / Ilustracija Freepik
sep 01 2023, 05:00

Podeli

Na pitanje da li umete da budete sami većina vas će verovatno reći – naravno, čak i uživam u tome! Nepopularno je reći bilo šta drugo jer smo do sada već svi naučili osnovne postulate mentalnog zdravlja. Prvi je voleti sebe, uživati u sopstvenom društvu, poslu, interesovanjima i hobijima, a na njega se nadovezuje drugi koji kaže: važno je voleti sebe jer ako ne voliš sebe nećeš moći ni da voliš nekog drugog (niti će tebe neko moći da voli). I kad samo izgovorimo ove rečenice, vidimo da je u njima paradoks u očekivanjima kada je samoća u pitanju, a to je – treba da umeš da budeš sam, ali neophodno je i da budeš sa nekim, i zbog toga je većina ljudi ambivalentna prema samoći, a potpuno isprepadana od njene važne nuspojave – usamljenosti.

Samoća je jedna od četiri teme za koje egzistencijalistički psihoterapeuti kažu da su neodvojive od ljudskog bivstvovanja i izvor su takozvane životne teskobe. Te teme su, pored samoće, još i sloboda, smrtnost i besmisao. Za razliku od humanista koji su veličali pojedinca u svoj njegovoj slobodi i težnji ka samoostvarenju (i time nam pored svega dobrog što su te ideje predstavljale, posejali i zrna narcisističke kulture u kojoj danas živimo) egzistencijalisti su rešili da nas podsete da se ne uznosimo previše i da imamo na umu i neke važne okolnosti vezane za ljudsko postojanje koje nisu tako privlačne. Sloboda ima cenu, odnosno nosi teskobu izbora i odlučivanja, koja ponekad deluje gotovo nepodnošljivo. Mnoge stvari koje radimo, radimo gonjeni strahom od smrti koju koliko god da racionalizujemo teško možemo zapravo da prihvatimo. Ukoliko nismo skloni spiritualnosti (a čak i tada), suštinski moramo da prihvatimo da se ljudski život dešava i završava prilično nasumično, ili rečima Irvina Jaloma, ”čovek provodi život tražeći smisao u univerzumu koji je suštinski besmislen”.

Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.

Velike price