Psihologija

Zašto je tako teško postaviti granice (i reći “ne”)?

Nije nam potrebno samo onih 45 cm fizičkog prostora u kojem se nećemo preznojavati od blizine drugog, već nam je potrebna i zaštita onih unutrašnjih osećaja i sopstvenog mentalnog zdravlja. Jedna razumna crta iza koje je naša dobrobit

Ilustracija / Vitaliy Vodolazskyy / Stock Budget / Profimedia
sep 16 2024, 05:00

Podeli

Malo nas ima takve prijatelje kao Stiv Martin u filmu “Avioni, vozovi i automobili”. U klasiku legendarnog Džona Hjuza, voljeni Džon Kendi, zapravo njegov lik Del Grifit prelazi sve granice osobe koju je tek upoznao, samodovoljnog, mrzovoljnog Stiva Martina, koji samo želi da stigne kući, bez napornog “lepljivog” saputnika. U toj celoj zbrci povratka u topli dom na Dan zahvalnosti, Kendijev lik ne pokušava samo da nađe što lakši, i besplatan prevoz, već i društvo, srodnu dušu, porodicu u Stivu Martinu. Pogađate, to ovom ne odgovara, ali nema izlaza. Tokom jedne od rasprava među njima dvojicom, Kendi prebacuje Stivu Martinu da je sebičan, udarajući nisko:

“Previše pričam ali i previše slušam. Mogu da budem cinik hladnog srca kao ti ali ne volim da povređujem ljude.”

Stari, voljeni film čuvenih komičara, o mnogo toga, u kojem se nekako krišom pojavljuje i priča o granicama.

Zapravo, možda i imamo tako nekog u životima koji nam prelazi svaku granicu, i nije nimalo duhovito. Koliko puta ste čuli od nekoga kako “prezire sebe jer ne može da kaže ’ne’”, kako “ne može da se odbrani od zahtevnog” partnera/prijatelja/roditelja…?

Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.

Velike price