Čini se da je i najduži letnji dan prošao u trenu. Nismo se ni okrenuli, a već avgust gazi, toliko dugo očekivani letnji dani postaju kraći, a i ovo vreme kao da ne shvata da časovnik dovoljno brzo okreće i bez kiša i da ćemo jakne obući za tili čas.
Taj osećaj prolaznosti nekako se ubrzava s godinama, zar ne? Kao da se Zemlja podeli i za nas starije krene da se okreće brže. Gde je prošao dan danas? Tu može da se javi onaj panični osećaj prolaznosti, protoka vremena koje isparava, i više se ne može povratiti. Tada dolazi do pitanja – a gde je protekao život?
Žaljenje je najveći kradljivac vremena. Osećaj da se ostatak sveta snašao, a da vama život izmiče može da bude jedan od najtužnijih osećaja. Ako vas opkoli i ne popušta, beg ne donosi ništa. Ali u njegovoj osnovi krije se usamljenost. Prema novom istraživanju, Markusu Mundu i kolegama sa Univerziteta u Klagenfurtu (2023), “međuljudski odnosi su među najmoćnijm izvorima blagostanja i zdravlja”. Bez njih, “pojedinci doživljavaju usamljenost”. Možda ne mislite o sebi kao o usamljenoj osobi, ali važan korak je razumeti da se ona krije iza vašeg osećaja odvojenosti. Iza tog osećaja da nam nešto izmiče.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
