Potreba za pripovedanjem i pričanjem priča oduvek je bila jedno od glavnih obeležja čoveka, još iz perioda samih začetaka civilizacije. Legende i mitovi su u velikoj meri oblikovali različite kulture i ostvarili trajan uticaj na umetnički izraz, kao i na samo shvatanje sveta. Deca širom sveta i dan-danas upijaju priče iz grčke mitologije i na taj način usvajaju stavove i znanja o herojima i njihovim izazovima, o kvalitetima koji su potrebni da se prevaziđu izazovi, o žrtvama i odricanjima neophodnim da bi se hodalo putem heroja. Ipak, kako odrastamo i počinjemo da posmatramo svet na kompleksniji, iznijansiraniji način, postaje jasno da u stvarnom životu nema tako jasno definisanih heroja i negativaca, nema jasnog puta i nema velike nagrade koja nas čeka na kraju nekog izazova. Zato se i u umetnosti okrećemo takvim delima, koja realističnije prikazuju ljudske muke i patnju, kao i neobične puteve kojima se dolazi do željenih ishoda. Zbog tog saznanja o “nerealističnosti” i neistinitosti priča iz detinjstva, i želje da se ljudsko iskustvo shvati onakvo kakvo zaista jeste, umetnička dela koja su zasnovana na istinitim događajima imaju posebnu težinu. Biografski filmovi su uvek favoriti za neke od prestižnih nagrada, dok se u isto vreme fokus često zadržava na tome koliko su događaji iz filma prikazani verodostojno, dok se umetnička vrednost dela potiskuje u drugi plan. Kao da ljudi žele da vide istinitu priču više nego kvalitetnu priču.
U ovakvom klimatu svoje mesto su našli dokumentarni filmovi i serije, čiji je glavni cilj upravo da rekonstruišu određenu priču sa najvećom dozom tačnosti i nepristrasnosti, i da imaju edukativni, a ne zabavni karakter. Naravno, ni dokumentarni film ne može biti potpuno nepristrastan, ali za potrebe ovog teksta ćemo ostaviti to po strani pošto je to zasebna tema. Tako da ćemo za sada, pomalo zdravo za gotovo, uzeti da je prednost i privlačnost dokumentarnih filmova i serija u odnosu na igrane upravo ta istinitost i realističnost. Nema nikakve obmane, nema čak ni glumaca, već samo pokušaj da se napravi lekcija iz istorije o određenoj temi kroz svedočenja, zabeleženi video-materijal i veštinu montaže i pakovanja ovih informacija da čine koherentnu i gledljivu celinu.
Striming servisi su besprekorno dobro obavešteni o željama i potrebama svojih korisnika, te smo prethodnih godina imali pravu eksploziju bilo dokumentarnih serija, bilo igranih serija po stvarnim događajima. Što je neki događaj skandalozniji i šokantniji, veća je šansa da postoji nešto snimljeno o tome. Šokantni događaji po prirodi jesu uzbudljivi, a kad im se još nalepi etiketa istinitosti, imamo pravu ubitačnu kombinaciju koja garantuje milione pregleda i vodeća mesta na trending listama širom sveta. Neflix ne samo da ne zaostaje za konkurentnima već možda i prednjači u količini ovakvog sadržaja koji proizvodi u jedinici vremena. Jedan od poslednjih ovakvih Netflixovih garantovanih hitova jeste trodelna dokumentarna serija “Uhvati Gotija” (Get Gotti), koja prati uspon i pad Džona Gotija, koji je u drugoj polovini 80-ih godina prošlog veka bio na čelu najveće njujorške kriminalne porodice Gambino.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
