To nisam ja, to je moja dijagnoza (AUDIO)

Možda bi neko rekao da je čovek koji je sinoć bindžovao seriju u kojoj glavni lik ima granični poremećaj ličnosti i jutros bližnjima saopštio da ima istu dijagnozu – primer psihološkog osvešćivanja. Ili da gomila profila na društvenim mrežama sa nazivima psihijatrijskih dijagnoza čini dobar primer učinka antistigma kampanje.

Lepe se dijagnoze, psihologijom se objašnjava gotovo sve.

Kada vam neko pokaže srednji prst u saobraćaju, “prava” psihologija bi se možda prvo pobrinula za to što se vi toliko oko toga potresate. Pojava da se u psihologiju trpa sve, banalizuje i od, najverovatnije samo bezobraznog čoveka koji nema dovoljno kapaciteta da se sam sabere, pravi psihopatu, narcisa, bipolarnog lika. Tu kreće problem, gde radi razrešenja, fokus treba staviti na one koji pokušavaju da pronađu psihološka objašnjenja za ove i još manje psihološki značajne situacije.