U periodu moje adolescencije, u mojoj ekipi, ova rečenica je bila siguran recept da se dodatno iznervira već iznerviran sagovornik. Voleo bih da sam je ja doneo u ekipu (to bi bio rani znak razumevanja nekih bitnih psiholoških pitanja), ali koliko se sećam nisam. Zašto je uopšte u ovom momentu pominjem?
Naime, u prethodnoj priči sam se bavio pitanjem koliko je ličnost promenljiva. Ako je zaključak bio da je njen „oblik“ relativno stabilan, a da se na funkcionalnost može u većoj meri uticati, prirodno se nameće sledeće pitanje – kako i na šta tačno zapravo možemo uticati? U ovom tekstu bih želeo da obradim temu kontrole nad sobom, sopstvenim emocijama, doživljajima i ponašanjima – iliti da odgovorim na pitanje: na šta možemo, a na šta ne možemo uticati?
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
