U poznatoj priči o starom, skromnom ribaru koji je uživao s porodicom u kućici na obali, biznismen na proputovanju, doktor nauka, pa i dobar čovek, uložio je sav svoj trud da ubedi tog stanovnika malog sela da treba da unovči raj u kojem je živeo. Da treba da se posveti hvatanju ribe. Zašto? Da bi zaradio više. Zašto? Da bi kupio veći brod, pa onda osnovao kompaniju; pa lovio još više ribe. Zašto? Pa, da bi postao ekstremno bogat, povukao se i živeo u jednom takvom seocetu u svojoj kući, na obali, imao vremena za porodicu i uživanje. A stari ribar mu je odgovorio: Pa zar ja to sve nemam već sada?
Nema sumnje da u čoveku postoji neka neutaživa glad za zadovoljstvima. Neka žudnja da se penje sve više na lestvici, da osvaja više, da stiče više. Da uživa. U početku, kada se ostvaruju ciljevi, oseti se zadovoljstvo, radost zbog povišice, unapređenja, uspeha… a onda, onda se to izgubi, čovek se oseti kao izduvan balon, i posle nekog vremena, nezadovoljstvo se vraća.
Zašto, jesmo li osuđeni na nezadovoljstvo?
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
