Zašto bi neko odustao od stvari koja koristi? Zašto bi iko odustao od nečega što mu donosi zadovoljstvo? Ako bi ovo bila životna logika, bili bismo u problemu. Zato valjda i postoje “zdrava ishrana” (šta da se radi, niko ne voli) i tehnološka detoksikacija.
Zna se da se ne treba previše izlagati modernim tehnologijama. To je jedna od retkih izjava sa kojom bi se većina složila, ali pomalo je delovanje kontra onome što se javno zagovara. Zato ne iznenađuje podatak da ljudi u proseku provedu 44 posto budnog stanja gledajući u ekrane. To, zna se, može doneti više štete nego koristi odraslima, a tim pre kada je reč o deci.
Jedna longitudinalna studija sa 2.441 majkom i detetom, otkrila je da više vremena provedenog pred ekranom u uzrastu od 24 meseca i 36 meseci dovodi do lošijih rezultata na testovima ponašanja, kognitivnog i socijalnog razvoja u uzrastu od 36 meseci. U suprotnom smeru, da lošiji razvoj dovodi do više vremena provedenog pred ekranima – nema naučne potvrde.
Iako je zabrinutost prisutna, mediji za bebe od najranijeg uzrasta godinama su na tržištu, uz reklame o dobroj stimulaciji i edukaciji. Izgleda, džaba jaki dokazi da ekrani nisu efikasan alat za podučavanje dece. Jedna od vodećih svetskih naučnica koja proučava mozak Patriša Kul svake godine sprovodi eksperimente sa više od četiri hiljade beba i kaže da se došlo do otkrića da bebe mlađe od godinu dana ne uče od mašina. Ni ako im pokazujete zanimljive video-snimke. “Od živog čoveka dobijate genijalno učenje, a od mašine ne dobijate ništa”, kaže ona.
Zapravo, ekrani ne bi trebalo da budu uopšte u repertoaru detetovih aktivnosti u prve tri godine.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
