Završilo se i Svetsko prvenstvo u fudbalu. Neki su ga pomno pratili, neki su gledali neke utakmice kao deo druženja i zabave, a neki su pratili samo dešavanja oko terena i sve propratne događaje. A bilo ih je mnogo… Od toga kakva je organizacija, do vesti o profilima sudija i samih fudbalera, njihovim privatnim životima i detaljima.
Meni, kao psihologu, pažnju je privukla priča o sinu španskog fudbalera Marka Kukurelje, kome je sa tri godine dijagnostikovan autizam, i želja njegove porodice da pričom o prihvatanju dijagnoze pomogne drugim porodicama.
Druga vest koja se isto provlačila po medijima i koja me je isto navela na razmišljanje je vest o Kejnu, trogodišnjem bratu fudbalera Lamina Jamala.
Snimalo se njegovo ponašanje u publici, na terenu, procenjivao se njegov talenat i budući potencijal, komentarisalo se kako traži brata i čestita mu u finalu. Segment koji je privukao pažnju je njegovo guranje i otimanje lopte drugoj deci sličnog uzrasta, i njegova izražena kompetitivnost.
No es extraño,es un niño al que lo están tratando como un dios y se cree Dios,se está gestando un tirano. pic.twitter.com/ufVy5Wu7qi
— Espartrugia (@Espartrugia) July 21, 2026
Urođena karakteristika, naučeno ponašanje u okviru porodice ili sportski duh?
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
