Da život neće uvek izgledati tako kako sada izgleda naučila sam, razume se, na teži način. Uostalom, verujem da ta lekcija može da se nauči tako i nikako drugačije. Ta spoznaja prvi put me je puknula negde pri kraju dvadesetih, kad mi se najpre jedna bliska prijateljica preselila ni manje ni više nego u Beč. Nisam ni bila svesna šta će se sve time promeniti, a promenilo se sve. Drugi put me je ova spoznaja ozbiljno puknula kad mi se sestra udala i odselila iz roditeljske kuće, pa više nisam mogla da računam da će biti tu kad dođem. I to je promenilo sve. A to je bio samo početak.
Ideja da će sve uvek biti onako kako je sada, pri čemu to obično mislimo za dobre stvari ili makar one neutralne, jedna je od zabluda mladosti: kada podrazumevaš sve one stvari za koje te već tridesete nauče da nisu za podrazumevanje. Recimo, to da ćeš uvek na raspolaganju imati veliki broj prijatelja koji imaju vremena koliko i ti; da će ti uvek trebati minimalni napor da smršaš, oporaviš se ili izmetabolišeš mamurluk, a o bolovima u leđima da i ne govorim.
Podrazumevamo, dakle, puno toga, a ovo su samo neki primeri. Podrazumevamo i to da će nam roditelji uvek biti živi, da ćemo uvek biti zdravi, da ćemo sačuvati sve odnose koje smo do sada izgradili. Podrazumevamo čak i to da ćemo uvek imati vazduh, vodu, sklonište. A to uopšte ne mora da bude tako.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
