Pet stubova mentalnog zdravlja

Priznaću, imala sam i ja faze kada sam bolovala od novogodišnjih i „tokomgodišnjih” odluka. Godine i ponedeljci počinjali bi mi (u tom trenutku) čvrstim odlukama i „to do” spiskovima tipa: te smršaću, te vežbaću, te manje ću da radim, te prestaću da pušim, te brinuću više o zdravlju, te tako, te onako. Nešto od toga jesam i zacrtala i u delo sprovela, ali je bilo više onih varijanti „dobro, ajde kada prođe rođendan, kada prođe putovanje, ajd na leto… ajd nikad”. Nisam se previše kinjila oko neispunjenog, ali mi neko nezadovoljstvo jeste stalno kuckalo i na uvo kljucalo. U nekom trenutku, odlučila sam da odustanem od guranja sebe da ostvarim sve popisane i propisane iksove i ipsilone i da prihvatim da jednostavno ne ide i da jesam to što jesam. I u skladu sa „paradoksom promene” – stvari su tek sa tim prihvatanjem krenule da se menjaju. Često bez prevelike muke i buke.

Nakon ovog iskustva počela sam još malo više da istražujem sebe i ciljeve kojima generalno težimo. Krenula sam da razmišljam ima li nekih stvari koje su dublje i važnije od, recimo, kilograma, i koje vrede da se nađu na nekoj „ovo želim da postignem – pojačam” listi. I, kako to obično biva, baš mi se tada (čini mi se, pre tri-četiri godine) i ukazao odgovor. Ne znam više ni kako ni gde, uglavnom naletela sam na neki tekst Brene Braun (Brené Brown) ili o Brene Braun, koji je izlistao pet „stubova mentalnog zdravlja” odnosno stvari koje treba ojačavati kako bismo bili i zdraviji i zreliji. Čim sam ih videla, tako „na gomili”, pomislila sam, „da, svega ovoga definitivno želim više i da, ovo bih volela da razvijam”. Od tada svake godine, kada otvorim novi planer (da, još uvek upisujem sastanke u planere, umesto u telefon), na unutrašnju stranu korica uvek prvo napišem dolenavedenih „velikih 5″. Kao, podsetnik, želju, obećanje sebi, cilj… kao nešto što želim i vrednujem. Pa da krenemo po redu…