Džon Vik postao je legendarni akcioni junak, usamljeni ratnik, nepobedivi osvetnik koji voli svog psa. Razlog njegove popularnosti je kompleksniji od toga, ali realno, svi vole superheroje čelične volje i prgavog stava. Umoran i iznuren, do poslednje kapi snage ispuniće cilj jer drugog rešenja nema.
U filmu “Osvetnici: Kraj igre”, Tor je predstavljen kao razočarani lenjivac, koji se odao alkoholu i povukao od ljudi. Iako to sve prevazilazi, neopravdano je optužen za lenjost – reč je o normalnoj reakciji na traumu i tugu.
Poslednja decenija donela je aktuelizaciju junaka bez premca, i mada taj žanr možda danas posustaje pod nedostatkom ideja, naši junaci imaju zajedničku crtu, i potvrđuju obrazac – oni prevazilaze sopstvene granice jer su posvećeni i motivisani. To se tako dobro uklapa u današnje društvo koje voli neumorne, produktivne, uspešne.
Šta ako se ne uklapate u sliku društva ili sopstvenu sliku uspeha?
Devon Prajs, socijalni psiholog i profesor na Univerzitetu Lojola u Čikagu, kaže da često to isto očekujemo i od sebe – da prelazimo sopstvene granice i umor, očekujući od sebe nadljudska postignuća, prekorevajući se ako ne uspemo. Naučeni smo da poričemo postojanje sopstvenih ograničenja, da smo svi Džon Vik.
Zato je sve više iscrpljenih i umornih ljudi, koji ne znaju šta s tim da rade.
Verovatno je da će takve osobe biti okarakterisane kao neuspešne ili lenje.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
