Džon Vik postao je legendarni akcioni junak, usamljeni ratnik, nepobedivi osvetnik koji voli svog psa. Razlog njegove popularnosti je kompleksniji od toga, ali realno, svi vole superheroje čelične volje i prgavog stava. Umoran i iznuren, do poslednje kapi snage ispuniće cilj jer drugog rešenja nema.
U filmu “Osvetnici: Kraj igre”, Tor je predstavljen kao razočarani lenjivac, koji se odao alkoholu i povukao od ljudi. Iako to sve prevazilazi, neopravdano je optužen za lenjost – reč je o normalnoj reakciji na traumu i tugu.
Poslednja decenija donela je aktuelizaciju junaka bez premca, i mada taj žanr možda danas posustaje pod nedostatkom ideja, naši junaci imaju zajedničku crtu, i potvrđuju obrazac – oni prevazilaze sopstvene granice jer su posvećeni i motivisani. To se tako dobro uklapa u današnje društvo koje voli neumorne, produktivne, uspešne.
Šta ako se ne uklapate u sliku društva ili sopstvenu sliku uspeha?
Devon Prajs, socijalni psiholog i profesor na Univerzitetu Lojola u Čikagu, kaže da često to isto očekujemo i od sebe – da prelazimo sopstvene granice i umor, očekujući od sebe nadljudska postignuća, prekorevajući se ako ne uspemo. Naučeni smo da poričemo postojanje sopstvenih ograničenja, da smo svi Džon Vik.
Zato je sve više iscrpljenih i umornih ljudi, koji ne znaju šta s tim da rade.
Verovatno je da će takve osobe biti okarakterisane kao neuspešne ili lenje.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
