Kriza mladih godina
Psihologija

Kriza mladog odraslog doba

Mlade ljude suočene sa ovom krizom bismo mogli da podelimo u dve grupe: jedni koji su usmereni na traženje stabilnosti, a drugi ka traženju smisla

Kriza mladih godina Mladi ljudi su više prepušteni sami sebi, i u odsustvu društvenih potpora ranije počinju da postavljaju pitanja smisla i svrhe / Ilustracija Freepik
сеп 04 2023, 05:00

Podeli

Engleski jezik je vrlo zgodan za kreiranje zaraznih kovanica koje se lako pamte i imaju dobru zvučnost. Kriza srednjih godina, jedna od najpoznatijih egzistencijalnih kriza sa kojima se čovek suočava, na engleskom se zove mid-life crisis. U bukvalnom prevodu to bi značilo kriza polovine života. S tim u vidu je sasvim logično, ali i dalje prilično briljantno, da je smišljen naziv quarter-life crisis (kriza četvrtine života) za sve prisutniji fenomen pojave izražene egzistencijalne krize koju imaju ljudi u svojim dvadesetim i ranim tridesetim godinama. Drugi psihološki istraživači su ovaj period nazvali emerging adulthood (odraslo doba u nastajanju) i kao takav se može naći u literaturi. S obzirom na to da su ova dva pojma skoro pa sinonimi, a da u našem jeziku još uvek ne postoji zvaničan termin za ovu vrstu životne krize, čini mi se najprikladnije da je nazovemo krizom mladog odraslog doba. Nije zvučno ni zarazno, ali prilično tačno obuhvata suštinu.

Pre više od dvadeset godina psiholog Džefri Arnet je prilikom sprovođena istraživanja sa ljudima uzrasta 18–29 godina sa iznenađenjem primetio da uprkos značajnim sociodemografskim razlikama između ispitanika, mnogi odgovori na važna životna pitanja su bili jako slični. Suština je bila da su se ljudi ove odrasle grupe osećali uhvaćenim „između“ adolescencije i odraslog doba, ne pripadajući u potpunosti ni jednom ni drugom periodu. Još jedan podatak koji nam može ukazati da je ovaj period života nepotpuno odraslih osoba definitivno stvarnost koju moramo prihvatiti jeste taj da se u SAD za samo 50 godina prosečno doba stupanja u brak povećalo za pet godina (tačnije šest godina za muškarce i četiri godine za žene). I na kraju je vredno dodati da nova saznanja na polju neurobiologije otkrivaju da se mozak, tačnije njegov prefrontalni korteks – deo koji je zaslužan za najviše intelektualne radnje, kao i za kontrolu impulsa, ne razvija u potpunosti do 25. godine života, što je dovelo do toga da se proširi raspon godina adolescencije za koju se sada smatra da traje upravo do 25. godine života.

Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.

Velike price