Ogroman uspeh superherojskih filmova u poslednje dve decenije je predstavljao i plodno tle za isto toliko ogroman broj rasprava o kvalitetu ovakvih filmova. S jedne strane milioni obožavalaca su iz godine u godinu pratili svoje omiljene heroje, željno iščekivali nove filmove i serije i usput kreirali popriličan hajp, dok je sa druge strane bilo isto toliko osporavanja koje se kretalo od blagog nerazumevanja do vrlo oštrih kritika ozbiljnije filmske publike koja smatra da superherojski filmovi nisu “pravi” filmovi. Enormni budžeti i specijalni efekti, kao i veliki broj dece obožavatelja, smatrani su osnovnim objašnjenjem za uspeh. Površna i jeftina zabava za široke narodne mase bez ikakve trajne i dublje umetničke vrednosti. Ali da li je baš tako?
Iako je hiperprodukcija superherojskih filmova relativno nova pojava, ovaj žanr je verovatno i najstariji od svih. Ne treba mnogo duboko gledati da bi se uočile očigledne paralele između superherojskog žanra i mitova starog sveta. Kroz svoju celokupnu istoriju ljudski rod je kreirao mitove i legende kako bi objasnio misterije sveta, uspostavio određeni moralni kodeks i stvorio modele za ponašanje narednim pokolenjima. Dve od tri ove osobine upravo dele i herojske priče koje i jesu neka vrsta mitova savremenog doba. Mitovi su pričani i prenošeni sa generacije na generaciju jer su pričali velike, važne priče koje su nosile snažne i esencijalne poruke koje su bile stubovi oko kojih se nekada i celo društvo organizuje.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
