Osećaj kontrole javlja se usled uverenja da imamo uticaj na događaje u sopstvenom životu i podrazumeva jedan od stubova temeljaca mentalnog zdravlja. Istraživanja pokazuju da osećaj kontrole doprinosi većem osećanju samoefikasnosti, odnosno svesti o tome da imamo veštine potrebne da brinemo o sebi, da se snađemo u izazovnim situacijama, da se razvijamo i napredujemo. Potreba za osećajem kontrole je biološka potreba, jer nam je evolucijski omogućila da razvijemo adaptibilna ponašanja u odnosu na sredinu, da je menjamo i posledično, da preživimo. Ona se odnosi na reakcije i ponašanja u spoljnom svetu, ali i na upravljanje emocijama, i manifestuje se putem izbora i odluka kojima usmeravamo tok života. Prilično korisna stvar, može se reći, kad bi zaista samo od nas zavisila i kad ponekad, paradoksalno, ne bi preuzela kontrolu nad našim životom.
Individualistički pristupi u psihologiji posmatraju pojedinca kao racionalno biće koje je kao takvo jedino zaslužno i odgovorno za sopstveni život i blagostanje. To ima lepu osnovu u humanističkoj i kognitivno-bihevioralnoj teoriji, i svi mi pomagači smo im zahvalni jer su postavile temelj za naše profesije, ali mora se priznati da su s vremenom postale prilično ograničavajuće. Ovakav pristup sagledava samo jedan aspekt problema i zanemaruje dve veoma važne karakteristike ljudskog funkcionisanja. Prvo, da ljudi ne žive izolovano, već u sistemima koje karakteriše međuzavisnost, i drugo, da su ljudi mnogo više skloni iracionalnosti nego što humanizam nalaže da verujemo, posebno kada su pod velikim stresom.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
