Pijemni ispit je tu. Za upis za srednje škole je već u toku, za upis na fakultete sledi još malo. Nije lako učiti kada je leto, kada je toplo i kada je raspust. Nije lako izdržati brigu i zaustaviti misli koje same nadolaze – “Da li ću upisati školu, fakultet koji želim”, “Šta ako budu teška pitanja”, “Šta ako se blokiram”, “Šta ako moj uspeh nije dovoljan”, “Šta ako…”.
Briga koja je očekivana i normalna ali koja nekada prevazilazi naše kapacitete da se sa njom nosimo. Teško je deci, teško je roditeljima. Pitanje je ko će je lakše izdržati – roditelji ili deca?
Samo roditeljstvo predstavlja izazovan zadatak i mi se često nalazimo u situacijama koje su stresne. To mogu biti razvojne faze, koje su nove i koje same po sebi nose izazove, a mogu biti i neočekivani životni događaji. Kada prvi put dođemo sa bebom kući iz porodilišta, osećamo se anksiozno i pitamo se i plašimo se kako će proći prva noć i da li ćemo se snaći. Da li će dete jesti, koliko će jesti, da li napreduje… Nekako preživimo taj prvi period a onda dete prohoda pa brinemo – da li će pasti, da li će se povrediti, da li će udariti u ćošak od stola… Onda kreću prva odvajanja, često ostavljamo dete prvi put u vrtiću sa suzama i pitamo se da li će moći da ga paze i čuvaju tako dobro kao mi. Dolazi škola sa svojim zahtevima, očekivanjima. Često se roditelji i pre upisa pitaju kakva će biti učiteljica, da li da utiču na izbor ili ne, koliko se senzibilitet učiteljice poklapa sa senzibilitetom deteta. Prve ocene u drugom razredu, poređenja sa drugom decom i uspesima drugih bude brigu i razmišljanja da li je naše dete dovoljno dobro, pametno, snalažljivo… I mic po mic dolazimo do ozbiljnijih izazova i raskrsnica koje mogu da utiču na dalju budućnost – upis srednje škole… upis fakulteta… Do raskrsnica koje nam deluju odlučujuće i gde se plašimo da jedan pogrešan korak može sve da upropasti.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
