Sigurno vam je poznata česta konstatacija mnogih „sve bebe su lepe“! Da li je to baš tako, šta uopšte znači „lepe“ i da li je uobičajeno da to ipak čujemo iz usta prolaznika, prijatelja, kolega, odnosno onih koji nisu toliko u kontaktu sa „tom lepom bebom“? I koliko često su oni sa druge strane, koji oduševljeno gledaju bebu i smeškaju se, čuli rečenicu – „uzmi je ako ti je tako lepa“ ili „evo pozajmiću ti je na mesec dana da se malo odmorim“.
Kada kažemo ’lepa’, uglavnom ne mislimo samo na fizički izgled, nego i na umiljatost, slatkoću koju bebe nose sa sobom, miris nečeg novog i neiskvarenog, lepotu samog života i magiju stvaranja. I to sve i jeste tako, ali osobama koje su stalno sa bebom s vremenom utisak o njoj dopunjavaju i stvarne, autentične karakteristike bebe. I stvari postaju manje magične, zamišljene, filozofske, a više racionalne, praktične i mešavina i prelepih ali i teških trenutaka.
Kada govorimo o urođenim, genetskim predispozicijama za određeni način reagovanja, govorimo o temperamentu. Način na koji neko reaguje na razne stimuluse oko njega jeste velikim delom genetski predodređen i mi smo u prilici da vidimo neke aspekte već od prvih bebinih dana. Da li će beba mnogo plakati kada joj potrebe nisu zadovoljene i teško se smirivati, ili će taj plač biti tih a prestanak uznemirenosti brzo doći… da li će beba biti osetljiva na razne promene u okruženju ili će radosno prihvatati svaku novinu… da li će kako raste biti više za pokret i akciju ili mirne aktivnosti i statičnost… sve to zavisi od crta temperamenta sa kojima se rađamo.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
