Seriju „Baby Reindeer” mi je preporučila Mia, rečima da je „kripi na naš način”. Pošto delimo zaljubljenost u serije, a posebno u problematične likove, odmah sam je poslušala. Premisa je obećavala od starta, jer da je mračna bilo je jasno čim sam pročitala opis i ključnu reč „stalking”. Negde kod treće epizode sam se pitala da li je Mia normalna kad mi je preporučila nešto ovako teško i mučno za gledanje. Rekla mi je da nastavim i ja, šta ću, nastavim. I kad sam preživela četvrtu epizodu, nekako sam preživela i sve ostalo.
Pre nego što sam je pogledala do kraja, sve što sam o ovoj seriji znala bilo je da je zasnovana na istinitoj priči. Da je glavni glumac ujedno i autor, kao i osoba kojoj se stvarno desilo to što nam je prikazao u seriji, nisam imala pojma, što me je samo još više fasciniralo. Lik je imao hrabrosti da svoje traume – pazi, ne samo jednu – na ovakav način istrese na svetlost dana i svima da na znanje i viđenje.
Nakon što pogledam neku seriju, obično odem na Reddit pa čitam šta su tamo ljudi pisali. I ovaj put sam to uradila, samo što sam ovaj put zamalo pala sa stolice nakon što sam videla šta se tamo dešava.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
