Seriju „Baby Reindeer” mi je preporučila Mia, rečima da je „kripi na naš način”. Pošto delimo zaljubljenost u serije, a posebno u problematične likove, odmah sam je poslušala. Premisa je obećavala od starta, jer da je mračna bilo je jasno čim sam pročitala opis i ključnu reč „stalking”. Negde kod treće epizode sam se pitala da li je Mia normalna kad mi je preporučila nešto ovako teško i mučno za gledanje. Rekla mi je da nastavim i ja, šta ću, nastavim. I kad sam preživela četvrtu epizodu, nekako sam preživela i sve ostalo.
Pre nego što sam je pogledala do kraja, sve što sam o ovoj seriji znala bilo je da je zasnovana na istinitoj priči. Da je glavni glumac ujedno i autor, kao i osoba kojoj se stvarno desilo to što nam je prikazao u seriji, nisam imala pojma, što me je samo još više fasciniralo. Lik je imao hrabrosti da svoje traume – pazi, ne samo jednu – na ovakav način istrese na svetlost dana i svima da na znanje i viđenje.
Nakon što pogledam neku seriju, obično odem na Reddit pa čitam šta su tamo ljudi pisali. I ovaj put sam to uradila, samo što sam ovaj put zamalo pala sa stolice nakon što sam videla šta se tamo dešava.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
