Vučićeva nada da će se svet dramatično promeniti

Simbolika je bitna. Zato ne bi bilo loše kad bi javnost saznala šta se zaista desilo sa crnim panterom koji je navodno u februaru ove godine poslednji put viđen negde oko Apatina (gde je i obustavljena potera za njim), da bi se potom pronele glasine da je uznemirujuća crna mačka koja je navodno u Srbiju stigla iz Mađarske primećena u okolini Bogatića. S obzirom na kontekste koji su usledili, na simboličkoj ravni ne bi bilo loše da se odredimo da li je crni panter – fiktivni ili stvarni – u tom trenutku bio loš predznak za Srbiju ili njen dobri duh? Da li da ga zaboravimo kao crnu mačku koja nam je prešla put, ili da mu se nadamo?

Još malo simbolike: sada već vremešna novosadska pank rok grupa Atheist Rap (pre koju godinu proslavili su tri decenije rada), umesto tradicionalnog rođendanskog koncerta, bila je pozvala svoje fanove na protest 19. maja u Beogradu. Jer je to primerenije trenutku, kako su naveli u objavi. I to mi simbolički ne bi toliko bilo bitno da Ateist rep nisam u septembru 2000. gledao u Mladenovcu, gde sam napravio reportažu sa manifestacije “Rokenrol za demokratiju” koja je bila deo predizborne podrške DOS-u. Ateist rep su tada održali dobar koncert, ali teško da smo vozač Đura i fotograf za koga se više ne sećam ko je tačno bio, i mogli pretpostaviti da će dve i kusur decenije kasnije Srbija biti u političkom i društvenom kontekstu u kome je stigla i angažovana objava Ateist repa.

Dobro, nije sve isto. Ovo su devedesete sa punim izlozima, ali teško je osporiti utisak da zlokobnost dolazi iz opskurnosti. Jer ono što je usledilo nakon mladenovačkog koncerta Ateist repa – pobeda Koštunice pa Peti oktobar – Vučićev agitprop istorijski je retroaktivno ocenio kao “obojenu revoluciju”. Kao neki “Pramajdan”. Iako je Peti oktobar u stvari bio odocneli čin (mislilo se), promena na Istoku Evrope 1989/90.