U trenutku kada ovo pišem, postizborni kalambur u mom rodnom gradu ulazi u svoju katarzu i sve podseća na jedno drugo vreme pre mnogo godina, što bi pesnik rekao: “Sve je isto, samo njega nema.”
Ko je odrastao u devedesetima seća se kako su izbori sprovođeni u Srbiji razvaljenoj od mesarskog para iz Požarevca i njihovih saučesnika. Takođe se seća u kakvim (ne)uslovima su se dešavali a naročito kakav je medijski mrak sprečavao iole ravnopravnu i normalnu predizbornu kampanju za stranke opozicije. Jug Srbije naročito je bio poznat po tome i u to vreme je nastala ona “Što južnije, to tužnije”.
Te 1996. godine lokalni izbori u Nišu bili su održani 17. novembra, naravno – u prilično neregularnim uslovima.
Situacija je bila takva da opozicija nije imala šanse da primiriše nijednom od medija, čak su i privatnici zazirali da ih puste u etar zbog… hm… posledica.
Dobar primer za to je bilo gostovanje Bore Čorbe u emisiji “Arhiv duše” na niškoj TV5 gde je, premijerno, na plejbek, sedeći u stolici, otpevao par pesama sa solo albuma “Njihovi dani”, između ostalog, čuvenu “Baba Julu” i, ako me pamćenje ne vara – “Ordinarne seljačine” i “Diktator”.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
