Izbeglice se vraćaju u prvih šest godina posle rata

Mi smo uvek mislili, čak i kada se povuče neki glup potez, kako ima neko u Beogradu ko razmišlja. A posle toga budu kolone i bežanje…

Definicija politike Srbije prema Kosovu, koju je izrekao Milivoje Miki Mihajlović veoma je ilustrativna. Ali možda u jednom slučaju nije do kraja primenjiva. Bio je to Pogrom srpskog stanovništva sa Kosova i Metohije 17. marta 2004. godine. Beograd je u tom slučaju mogao da uradi malo, mada je tamo gde je moglo da se ne uradi ništa, uglavnom tako i učinjeno, i gde je moglo da se pogorša, ni ta prilika nije propuštena. Ipak, fokus Pogroma 2004. od kog se navršava dve decenije treba da bude na žrtvama i neposrednim izvršiocima.

Intervju Mikija Mihajlovića, dugogodišnjeg novinara sa Kosova koji je dao za magazin Nedeljnik, u kom je izneo svoju priču o Kosovu, ličnu, a retko uravnoteženu, izazvao je pozitivne reakcije i komentare. Ovo je svojevrsni nastavak naše priče o Kosovu, kroz 17. mart, jednu epizodu srpskog iseljavanja sa Kosova.

Šta se zaista događalo 17. marta, gde je mesto pogroma u vertikali srpskog iseljavanja, šta je sve o politici prema srpskom iseljavanju od Drugog svetskog rata naovamo mit, a šta tragedija.

***

17. mart 2004. godine

To je jedan od događaja koji utiču na tokove istorije. Tog dana se najbolje moglo videti ko i kako trasira budućnost na Kosovu. Bez sumnje, to je bila dobro pripremljena akcija albanskih ekstremista. Cilj tog pogroma nad Srbima, pre svega u centralnom Kosovu, u Metohiji i Pomoravlju bio je proterivanje srpskog stanovništva i zatiranje srpskih korena. U demonstracijama je učestvovalo, prema procenama međunarodnih eksperata, između 40.000 i 60.000 ekstremnih Albanaca. U tom trenutku je bilo na Kosovu 40.000 naoružanih pripadnika međunarodnih snaga koji nisu sprečili nasilje. Dakle, kosovske vlasti su ćutale, KFOR i UNMIK su “okretali glavu”, a tadašnja Vlada Srbije je svoju nemoć pokazala organizujući – moleban. Poruka kosovskim Srbima iz Beograda je bila: “U Božijim ste rukama, Srbija vam ne može pomoći.” Demonstracija nemoći i očaja.