Nisu Srbi jedini koji su se međusobno delili. I međusobno sukobljavali. Svrstavali u zarađene kampove. Podele nisu mimoilazile ni najveće narode u Evropi i svetu. Engleze, na primer, u Ratu ruža, Lankasteri protiv Jorka. Francuzi – u tri monarhistička tabora: Burbona, Orleana i bonapartista. Amerikanci na unioniste i konfederaliste u građanskom ratu…
No, ova se istorijska pripovest bavi rivalstvima i neprijateljstvima kod Srba i u Srbiji tokom poslednja dva veka. Neke od tih kontroverzi imale su krvav epilog. Neke pripadaju onoj političkoj borbi što vodi uspostavljanju demokratije i ljudskih prava. Neke su bile ideološke i destruktivne potirući već dosegnut stepen slobodoumnosti.
Takva je sudbina čoveka. I čovečanstva. Uvek bi jedni da nadjačaju druge i uspostave svoj poredak stvari. Svoj interes. Svoje viđenje i svoje ubeđenje. Bitno je jedno: uzajamno uvažavanje i prihvatanje pravila po kojima će se taj megdan ideja i korisnosti voditi. A to je, pokazalo se, najteže od svega.
Srbi su, posle bezmalo pet stotina godina hibernacije pod osmanskom vlašću, ponovo izronili na istorijsku pozornicu Karađorđevom bunom u osvit devetnaestog stoleća. Njegova se buna, poznata kao Prvi srpski ustanak, završila krahom 1813. Potom je, dve godine docnije, Miloš Obrenović pokrenuo Drugi srpski ustanak. Karađorđe napušta Srbiju, Miloš je ostao. Karađorđe se beskompromisno tukao protiv Turaka, Miloš s Turcima pogodio. Dve ličnosti, dve ideje, dve politike. Po Miloševom nalogu, Karađorđe je pogubljen ubrzo po povratku u Srbiju 1817. Krv je pala. Od njih dvojice stvorene su dve konkurentske srpske dinastije. Obe narodne, a tako različite i oprečne jedna drugoj.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
