Sva umetnička dela, pa i ona iz korpusa sedme umetnosti, poseduju elemente koji su univerzalni i transcendiraju, što će reći prekoračuju istorijski period u kome su nastala i na koji se odnose. To je slučaj sa Šekspirovim dramama, Balzakovim i Dikensovim romanima, Pikasovim slikama ili delima apstraktnih ekspresionista, nezaboravnim operskim arijama i delima klasične muzike slavnih kompozitora. Što se filma tiče, i u toj oblasti postoji sijaset remek-dela (Čaplin, Godar, Ford, Bergman, Felini, Kurosava, Antonioni, Skorseze, Tarantino…). Međutim, ovde je reč o specifičnoj umetnosti u kojoj postoji spoj i izvestan sklad između estetskog i industrijskog. U tom smislu, sva dela sedme umetnosti ne moraju biti vrhunska u umetničkom smislu, a ipak mogu posedovati sadržaje koji su večni i koji anticipiraju probleme karakteristične i za vreme koje dolazi posle njih.
Kao veliki fan klasičnog holivudskog vesterna, uz to sociolog kulture i filma, gledao sam mnogo kaubojskih filmova čija je radnja smeštena u vreme XIX veka i odnosi se na geografski prostor koji je miljama udaljen od Srbije. Zanimljivo je da su sadržaji mnogih filmskih storija o Divljem zapadu univerzalni i toliko životni da nas uveliko podsećaju na probleme sa kojima se mi ovde i sada susrećemo u stvarnom životu. Zato su, valjda, Srbi oduvek bili fascinirani kaubojskim filmovima. Za današnju priču odabrao sam jedan (ponavljam, ne jedini) problem koji se tretira u mnogim američkim vestern filmovima, ali je istovremeno aktuelan kada je u pitanju život ljudi u Srbiji. Reč je o otimanju zemljišnih poseda od siromašnih farmera i skoro da nema vesterna u kome to, ako nije centralna, sigurno je jedna od važnijih tema. Taj fenomen se danas odnosi na masovnu akviziciju zemlje od strane vlasti i moćnih subjekata. Da se odmah razumemo: otimanje zemlje predstavlja rastuću pojavu širom sveta i masovno je prisutno u zemljama Afrike, Azije i Latinske Amerike. Ali svakome je njegova muka najteža i svakoga njegove rane najviše bole, pa se i nama koji živimo u malenoj zemlji na Balkanu naš problem čini većim i težim od svih.
Da ne bih previše dužio, za početak sam odlučio najpre vrlo sažeto prepričati fabule tri karakteristična vesterna iz najboljih godina ovoga žanra. Oni će ilustrovati večiti problem otimanja zemlje koji možemo uporediti sa oduzimanjem plodnih njiva od vrednih i poštenih ratara Srbije.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
