Pronađeno u prevodu

Savremena istorija Srbije iz drugačijeg ugla. I da li je to lekcija za budućnost?

Na kraju krajeva, razlog srpske krize ne nalazi se u strahu od ponovnog regionalnog rata, već u raspršenim snovima o nekoj lepšoj budućnosti. Priča o Jugoslaviji, u zavisnosti od potreba naratora, može poslužiti kao priča o uspehu, ali i kao priča o upozorenju.

Jedan od antihaških protesta u Beogradu 2003. godine / Foto Jack GUEZ / AFP / Profimedia
maj 03 2023, 05:00

Podeli

U ovogodišnjem prolećnom izdanju časopisa New Left Review objavljena je zanimljiva studija autorke Lily Lynch sa naslovom “A New Serbia”. Pročitajte najzanimljivije delove koje smo priredili za vas.

***

Zvaničnu demokratsku tranziciju Srbija je otpočela tek nakon pada Slobodana Miloševića, 5. oktobra 2000. godine. Novoformirana vlada, predvođena Demokratskom strankom, bacila se na privatizaciju državnih preduzeća i povećanje državnih kapaciteta, dok su se nevladine organizacije posvetile uspostavljanju vladavine prava, promovisanju rodne i manjinske ravnopravnosti.

Priča o „zakasneloj tranziciji“ oduvek je imala dve strane. Prva se odnosila na ideju o tome kako bi profesionalna klasa trebalo da bude ta koja upravlja državom, na izmirenje sa samoubilačkom nacionalističkom prošlošću, iskupljenje grehova. Ona je imala uporište u podršci najsnažnijih zapadnih partija, jer bi predstavljala trijumf spoljne politike usredsređene na militantni humanitarizam, a njeni glavni zadaci bili bi privođenje nezapadnih agresora pravdi i uspostavljanje nezavisnog multinetničkog Kosova. Druga strana, međutim, bila je u narodu popularnija; većini Srba delovalo je kao da je nakon 5. oktobra “sjahao Kurta da uzjaše Murta”, da se vlast samo prelila s jedne korumpirane elite na drugu, i pojam demokratije dobio je negativnu konotaciju.

Liberalni snovi o demokratiji brzo su se srušili „pod teretom srpske političke stvarnosti i njenih srednjovekovnih puteva“. Dominantni nacionalni karakter, neprijateljski nastrojen prema bilo kakvoj vrsti promena, omeo je demokratiju da se konsoliduje, a neki bi rekli da je desetogodišnja vladavina Aleksandra Vučića  pokazatelj toga.

Balkansko zaleđe

Ove dve priče predstavljaju srž popularne ideje o „dve Srbije“; prvoj nacionalističkoj, seoskoj, antiglobalizatorskoj, rusofilskoj i drugoj liberalnoj, obrazovanoj, antinacionalističkoj, pro-zapadnoj. Od 2006. godine Srbija nije zvanično menjala granice, ali njene tačne konture i dalje nisu utvrđene; Vašington i Brisel sve više je isključuju iz odlučivanja o statusu Kosova – njene južne pokrajine danas naseljene uglavnom albanskim stanovništvom.

Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.

Velike price