Bledska ili kotorska krempita?

U turističkim prospektima obavezno piše da kada dođete na Bled, ne smete sebi da dopustite, a da ne okusite čuvene bledske krempite koje je još pre više od pola veka počeo da pravi majstor poslastičar Ištvan Lukačević. On se u kasnim četrdesetim godinama prošlog stoleća iz Sente, u Vojvodini, sa familijom preselio na Bled i 1953. godine je kao šef poslastičarske radnje u starom hotelu “Park” izmislio recept za danas poznatu krempitu. Za razliku od bledske krempite koja ima stari vojvođanski recept, kotorska krempita, ili kotorska pašta, kako se ovo jelo zove među Bokeljima, slatka je pita, varijanta krempite, koja se tradicionalno priprema u Kotoru. U osnovi se od tradicionalne krempite razlikuje po tome što se, umesto sa dve, kao obična (kao i bledska), kotorska krempita pravi sa tri kore. Ako je bledska krempita stigla iz Vojvodine, u Kotoru će vam reći da su recept za njihovu poslasticu doneli Italijani.

No dobro, krempita ipak bolje zvuči nego šargarepa, zar ne – u kontekstu stare metafore o “štapu i šargarepi”, odnosno metodologiji s kojom “kolektivni Zapad” razgovara sa Zapadnim Balkanom, ili preciznije rečeno sa Srbima i srpskim elementom u Regionu. Politička bledska krempita, umesto šargarepe, logično se premijerno pojavila na Bledu, na ovogodišnjem Bledskom strateškom forumu, a svodi se na konstataciju predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela, da EU i Zapadni Balkan treba da budu spremni za proširenje do 2030. godine. To je gore od “Junkerovog datuma” (Žan-Klod Junker, predsednik Evropske komisije pre Ursule fon der Lajen), po kome bi Srbija (zajedno sa Crnom Gorom) mogla postati članica EU 2025, ali je ipak bolje od “Micotakisovog datuma” (Kirijakos Micotakis, aktuelni premijer Grčke), po kome bi Srbija u sastavu EU bila 2033. I to nezavisno od sudbine ostatka Zapadnog Balkana.

Onomad se Junker ipak bio ogradio rekavši da taj datum nije obećanje već “ohrabrenje” za kandidate. Ali, sad Tanja Fajon, ministarka spoljnih poslova Slovenije, nakon Bledskog strateškog foruma, govori o “bledskom obećanju”, a ne o “bledskom ohrabrenju”, a što je u stvari pravo ohrabrenje, ako pretpostavimo da je slovenačka ministarska vodila računa o jezičkim finesama. Tako bar piše u Politici, dnevnom listu koji je objavio autorski tekst Tanje Fajon čiji resor tačno glasi – ministarska spoljnih i evropskih poslova Slovenije.