“Ništa nije tako kratkotrajno, nestabilno, nepostojano i lako isparljivo kao selektori u Bosni i Hercegovini”, zlurado primijeti jedan sarajevski zajedljivac kad su bosanskohercegovački mediji prije desetak dana objavili da sa dojučerašnjim selektorom fudbalske reprezentacije BiH Savom Miloševićem, nekadašnjim proslavljenim reprezentativcem Srbije, neće biti produžen ugovor.
“I Savo je bivši, koga li će sad potrošiti”, mudrovao je taj lik, ogorčen na čelnike Fudbalskog saveza, na njihovu teško shvatljivu praksu stalnog mijenjanja selektora, na agoniju reprezentacije, na spoznaju da će nekoliko velikih fudbalskih karijera, u prvom redu Edina Džeke i Miralema Pjanića, prema svemu sudeći, biti okončano sa samo jednim velikim takmičenjem, sad već dalekim Mundijalom u Brazilu 2014. godine…
Nije se mnogo čekalo na odgovor “koga će sad potrošiti”. Krajem protekle sedmice Fudbalski savez je promovisao novog selektora, Sergeja Barbareza, nekadašnju ikonu reprezentacije Bosne i Hercegovine, omiljenog u svim navijačkim generacijama.
Jedan od najvećih asova bosanskohercegovačkog fudbala dobio je, kako pojasniše u krovnoj kući fudbala, četiri godine da stabilizuje reprezentaciju, da joj vrati samopouzdanje, da uz nekoliko igrača na zalasku karijere promoviše mlade fudbalere i da, rečeno ekonomskim vokabularom, napravi reprezentaciju konkurentnu za međunarodna takmičenja.
U toj misiji pomagaće mu još nekoliko bivših velikih fudbalskih imena, među kojima je i novoimenovani direktor reprezentacije, takođe bivši kapiten Emir Spahić, čovjek ogromnog autoriteta i, što je dobro poznato još iz njegovih igračkih dana, zavidnog nivoa svojeglavosti, drskosti i prgavosti da se suoči sa svakim izazovom.
Smjena na kormilu reprezentacije uslijedila je u vrlo teškom trenutku razočaranja i apatije nakon što je Bosna i Hercegovina nedavno od Ukrajine izgubila još jedan baraž za plasman na evropsko prvenstvo, peti u nizu. Usud tog prokletog baraža i serija neuspjeha nadomak velikih takmičenja toliko su obeshrabrili ljude u Bosni i Hercegovini da su sami na svoj račun, onako kako to samo Bosanci znaju, smislili naizgled duhovitu, a ustvari traumatičnu pošalicu, punu gorčine:
Kud ide Bosanac ili Hercegovac kad umre: u raj ili pakao, džennet ili džehennem? Ni tamo ni ovamo – ide u baraž!
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
