Ne mora to da bude ni dobro, ni loše. Okej, bilo bi zasigurno bolje da nema potrebe za tim, ali može se zauzeti stav i da je to prosto – tako. U mnogim zemljama su protesti česta pojava, pa ih to ne čini manje demokratskim. Kao što ni Srbiju protesti ne čine uvek više demokratskom.
Protesti su (poodavno) postali deo srpske političke kulture, ovakve kakva je, a malo ko bi sa veoma čvrstim argumentima uspeo da nađe nešto u njoj što bi nam poslužilo za ugled.
Tek, protesti su nezaobilazni faktor u srpskoj politici, još od osamdesetih godina. I na Kosovu je, među kosovskim Albancima, na početku te decenije sve počelo na ulici – otvoren je problem koji evo četiri i kusur decenije kasnije još nije dobio završno rešenje (a neki kažu, samo što nije), baš kao što je i među Srbima, zapravo sva politička vrenja su počela protestnim okupljanjima – prvo na sahrani Aleksandra Rankovića, potom Miloševićevim “niko ne sme da vas bije” na Kosovu, do ozbiljnije organizovanih događanja naroda s kraja osamdesetih.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
