Ovo je jedna od mnoštva priča koje čine veliku priču dugačku hiljadu kilometara vazdušne linije, ako se leti od njenog krajnjeg severa prema krajnjem jugu. Ili obratno.
Ova neobična oblast se sada meri drugim merama.
Eto, skokom od više hiljada kilometara, balet u Srbiji slavi svojih prvih sto godina.
Ko bi rekao?
Hiljadu devetsto dvadeset treće, balet se naselio u Narodnom pozorištu u Beogradu, zahvaljujući velikom egzodusu ruskih balerina iz Petrograda i Moskve, izazvanom turbulentnim revolucionarnim vremenima.
Neverovatna je, ali istinita činjenica da je, pored Pariza, Londona, Beča, Beograd bio destinacija velikim pozorišnim majstorima, pa tako i baletskim umetnicima.
Onima koji se razumeju u ovu stvar, samo pominjanje imena Bologovske, Klavdije Isačenko, Jelene Poljakove, Borisa Romanova, Nine Krasnove, Margite Froman, Fjodora Vasiljeva i mnogih, mnogih drugih Ruskinja i Rusa – igrača, i ne samo njih, već i majstora scene, kostima, osvetljenja, Leonida i Rime Brailovske, Vladimira Žderinskog – biće dovoljno.
Oni su u ovom gradu ponovo pronašli svoj dom i zadužili nas svakojakim znanjima o ovoj atraktivnoj i tananoj umetnosti. Od njih smo naučili kako stoje stvari, što se ove stvari tiče.
A što se nas i naše prirode tiče, ostaje samo pitanje koje bi trebalo istražiti i razjasniti:
Da li su posle revolucije u Rusiji, kirije stanova u Beogradu višestruko skočile zahvaljujući velikoj migraciji ruskih umetnika?
Ako jesu, onda se istorija ponavlja.
Ako se ponavlja, onda bi trebalo, dakle, očekivati čuda u baletu, za narednih sto godina.
Trudićemo se da gledamo daleko unapred.
Ova naša priča bila je dugačka hiljadu koraka i oduzeću ih od onih hiljadu kilometara.
Autor video-kolumne Boris Miljković, O3ONE produkcija
Sve video-kolumne pogledajte OVDE
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
