Tekst u okviru velikog serijala Velikih priča povodom 400 godina osnivanja Njujorka.
***
Svakog bogovetnog jutra, na uglu Pete avenije gde drži banku velelepna lokacija Tiffany&Co., videćete devojke što se sapliću o rub svoje duge satenske haljine pokušavajući da nameste naočare i kafu baš kao Audrey Hepburn kad je u praskozorje prošetala pored izloga slavne juvelirnice za potrebe prvih kadrova gorke limunade Blakea Edwardsa. Holly Golightly je prapreteča njujorške “it girl”, koja uprkos tome što “možda jeste a možda i nije” sumnjivog morala (kako epizodisti tokom filma nagađaju), nesumnjivo jeste ikona stila i punih šezdeset godina nakon što se “Doručak kod Tifanija” obreo u bioskopima. Međutim, ono što je čini arhetipom njujorške “damsel in distress” koja je objektivno najopasnija po samu sebe jeste modna crtica o tome kako u ovoj džungli na asfaltu od koje su snovi satkani, nema pogrešne odeće za pravu priliku.
Ovih dana, u laganom jutarnjem skrolu kroz fid društvenih mreža i pompezne naslove napisane da privuku pažnju na šoubiz portalima, teško je uteći od prizora sa snimanja treće sezone Maxove serije “I tek tako…”. Sarah Jessica Parker to potvrđuje dok štrapacira duž njujorške avenije u apsurdno šik autfitima – upadljivijim od svega što je Carrie Bradshaw nosila tokom svog četvrt veka dugog staža u ulozi kolumnistkinje obuzete muškarcima, Menhetnom i Manolo Blahnik cipelama. Jednog dana, paparaci će je usnimiti u bluzi i suknji nijansiranim poput francuskih sorbea; drugi put je vidimo kako u društvu Sarite Choudhury (koja tumači rolu Seeme) jede sladoled sa bonnet šeširom dostojnim drag showa u viktorijanskom stilu. Sa druge strane, Sarah Jessica u danima kada ne snima, bira daleko ležernije komade: šlampave džempere i džins crn kao noć, ali baš kao i ex-HBO heroina, retko propušta upadljive štikle. Na kraju krajeva, obe su se, bez pogovora, pozicionirale kao neke od najvećih modnih ikona dvehiljaditih, opravdavajući da štikle koštaju u proseku 800 dolara – te da je kupiti najnoviji par na listi prioriteta iznad stanarine.
Sve ovo, baš kao i čitav univerzum serije koji je zasnivan na davno zaboravljenom izdanju Candace Bushnell, zanimljivo je upravo zato što predstavlja dihotomiju vaskolikog modnog raspona Velike jabuke: od urnebesnog do urbanog, od upadljivog do umerenog – i sve između. Society legenda ovog grada kaže da u danima kad je Candace bila real-life Carrie, niko nikada nije video ćumez od njene njujorške adrese te da u tom skromnom stančiću skoro da i nije bilo nameštaja: Bushnellova je i poslednji dolar ostavljala u Bergorfu i Barneysu, prominentnim shopping adresama Menhetna.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se