U pismu od 9. novembra 1939. svojim „dragim roditeljima i braći i sestrama“ kući u Kelnu, mladi vojnik stacioniran u okupiranoj Poljskoj napisao je: „Ovde je teško i nadam se da ćete razumeti da ću uskoro moći samo da vam pišem jednom u dva do četiri dana. Danas vam pišem uglavnom da tražim malo pervitina… Volim vas, Hajn.“
Dvadesetdvogodišnji vojnik je 20. maja 1940. ponovo pisao svojoj porodici: „Možda biste mogli da mi nabavite još malo pervitina da imam rezervne zalihe?“ Konačno, u pismu poslatom iz Bromberga 19. jula 1940. napisao je: „Ako je ikako moguće, pošaljite mi još malo pervitina.“
Hajnovo puno ime je Hajnrih Bel, koji je 1972. postao prvi Nemac kome je dodeljena Nobelova nagrada za književnost u posleratnom periodu.
Masovna upotreba tableta za mršavljenje na bazi danas ilegalnih droga u SAD 1950-ih je obeležena terminom „amfetaminska demokratija“. Analogno tome, nacionalsocijalistička Nemačka bi se u periodu 1938–1945. godine mogla okarakterisati kao „metamfetaminska diktatura“, imajući u vidu sveopštu upotrebu ove, čak i jače verzije sintetičkih stimulansa u poređenju sa SAD.
Najznačajniji takav lek bio je pervitin (Pervitin®), odnosno metamfetamin hidrohlorid. Temler iz Berlina bila je nemačka farmaceutska kompanija koja je prva razvila lek na bazi metamfetamina 1937. godine, iako su otkriće, pa i industrijska proizvodnja ove supstance pre svega vezani za Japansko carstvo. Naime, ovo jedinjenje je prvi put sintetizovao iz efedrina 1888. japanski naučnik Nagai Nagajoši, koji je pre toga izučavao narkotike na najboljem mestu za to na svetu – u Berlinu.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
