Kako sam birao svoje superheroje

U ranoj mladosti sam birao idole i heroje koji su se toliko razlikovali od mojih roditelja. Delovalo mi je da je život mojih roditelja kuća-posao, posao-kuća. Nešto što nikako ne bih želeo. A onda sam vremenom naučio da ima mnogo superheroja oko nas

Da li je vrijeme da se razoruža Crna Gora?

Čemu toliko oružja u državi koja je NATO članica? Neke mnogo jake i žestoke države će da brane Crnu Goru ako je neko napadne. Neće državu braniti građani tako što će iz šupe da izvade skrivanu pušku. Nelegalno oružje služi nečem drugom, ono je zlo koje spava

Jutro

Generacija kojoj jutro sve promeniti neće

I sada, kao odrasli ljudi, gledamo u realnost koja izgleda poput onog košmara iz kog se probudiš s olakšanjem što je sve bio san, a onda ponovo zaspiš i – bam! – košmar se nastavlja tačno tamo gde je stao

“Gospodine, nisam imao vremena ni da piškim…”

Aleksandar Stefanović (1926–2024) je u Beogradu živeo onda kada je trebalo. I kada je Jugoslavija bila u modi. Izlazio je u "Mažestik" sa Liz Tejlor i Majklom Todom, na stepenicama se mimoilazio sa ozloglašenim Ratkom Draževićem, čiju je lepoticu, glumicu Olgu Spiridonović nasledio. Engleski je "peglao" sa Ksenijom Atanasijević, a na prve žurke odlazio sa Tesom Trevizan, dok su je još znali samo po nadimku baronesa

“Yugoslavian Beauty”: Sve tajne stihova “Bijelog dugmeta”

Evolucija tekstova Bijelog dugmeta od seoskih ljubavi, pucanja od putenosti života, straha od smrti, krize srednjih godina, sučmalosti nekadašnjeg buntovnika, a sada ušančenog porodičnog čoveka srednje klase, miris tragičnog kraja jedne zemlje... sve to je stalo u liriku Gorana Bregovića. Da li je on te redove pisao u poslednji momenat pre nego što se upali crveno svetlo za snimanje vokala?

Najteža godina za njega

Pojavljivao bi se na televiziji suznih očiju, plačnog glasa, jednog trenutka uzdahivao u mikrofon kao da se stvarno rastaje od života, a već narednog bi povisio glas i opet počinjao da preti