Zvuci klasike u “Pa šta” vremenu

Muzička umetnost proživljava teške dane u Srbiji. Ionako zapostavljena, trpi svakodnevne udarce iz sasvim banalnog razloga – gotovo nikoga se ne tiče. Beogradska filharmonija je obustavila štrajk bez i jednog jedinog ispunjenog zahteva. Državni zvaničnici javno proglašavaju nakon 15 godina obećanja da je izgradnja koncertne dvorane neisplativa, u prevodu – nećemo graditi. Valjda pre svega zbog toga što vladajuća nomenklatura nikada nije posetila ni jedan jedini koncert.

Fakultet još radi kao i 1938. godine u konjušnici Manježa, bez ikakve perspektive da se nešto promeni. I sve ostalo je u istom maniru. Opere i baleti u Beogradu i Novom Sadu postoje kao nužno zlo, a otvoreno se pojavljuju i moćni glasnogovornici koji bi da ih ukinu. Na sve to mora se dodati i potencijalna namera da se novim zakonom o univerzitetima praktično uruši visoko školstvo u Srbiji.

Zbog čega počinjem ovim podsećanjem? Zato što uprkos svemu ovome postoje anđeli, đaci i studenti koji uče muziku, koji su beskrajno talentovani, čisti u srcu i svojim dušama i ipak istrajno istražuju svet klasične muzike želeći da pobegnu od stvarnosti oko sebe. I znate šta? Uspevaju u tome!