Pre malo više od četiri decenije, novembra 1981. u britanskim prodavnicama ploča pojavio se vinil upakovan u svetlo-plavi omot, neobičnog, svedenog dizajna, na kome je bilo ispisano “New Order Fact 50 1981 Movement”. Prvo je bilo ime benda, drugo je kataloški broj, jubilarni u mančesterskoj izdavačkoj kući “Factory Records”, treće je godina objavljivanja a poslednje – ime albuma. Movement. Bio je više nego adekvatan, s obzirom da su New Order činili “preživeli” članovi benda Joy Division čiji se pevač Ijan Kertis ubio pre samo malo više od godinu dana. Od snimljenog i (uglavnom) neobjavljenog materijala Factory records je tek mesec dana pre izlaska albuma “Movement” objavio testamentarni, kompilacijksi album “Still”.
Still i Movement, simbolika je bila jasna. Naslovom albuma, basista Piter Huk, gitarista Bernard Samner i bubnjar Stiven Moris pokušali su da pošalju poruku da je vreme da se krene dalje. Ali to nije bio lak pokret, više trzaj, pokušaj da se iz paralize u kojoj ih je sve ostavio pokojni Kertis započne nova karijera, novi muzički pravac i stil, da iz legata Joy Division izađe novi zvuk i da članovi benda učine nemoguće – iskorače iz senke svog mrtvog prijatelja i frontmena čiji je kult već u to vreme počeo da raste i širi se. Svojom smrću, Ijan Kertis postao je mitska figura, vanvremena, gigantska. I trojica zbunjenih i nesigurnih mladića koji su svome bendu dali novo ime – New Order – znali su to najviše od svih.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
