Pre malo više od četiri decenije, novembra 1981. u britanskim prodavnicama ploča pojavio se vinil upakovan u svetlo-plavi omot, neobičnog, svedenog dizajna, na kome je bilo ispisano “New Order Fact 50 1981 Movement”. Prvo je bilo ime benda, drugo je kataloški broj, jubilarni u mančesterskoj izdavačkoj kući “Factory Records”, treće je godina objavljivanja a poslednje – ime albuma. Movement. Bio je više nego adekvatan, s obzirom da su New Order činili “preživeli” članovi benda Joy Division čiji se pevač Ijan Kertis ubio pre samo malo više od godinu dana. Od snimljenog i (uglavnom) neobjavljenog materijala Factory records je tek mesec dana pre izlaska albuma “Movement” objavio testamentarni, kompilacijksi album “Still”.
Still i Movement, simbolika je bila jasna. Naslovom albuma, basista Piter Huk, gitarista Bernard Samner i bubnjar Stiven Moris pokušali su da pošalju poruku da je vreme da se krene dalje. Ali to nije bio lak pokret, više trzaj, pokušaj da se iz paralize u kojoj ih je sve ostavio pokojni Kertis započne nova karijera, novi muzički pravac i stil, da iz legata Joy Division izađe novi zvuk i da članovi benda učine nemoguće – iskorače iz senke svog mrtvog prijatelja i frontmena čiji je kult već u to vreme počeo da raste i širi se. Svojom smrću, Ijan Kertis postao je mitska figura, vanvremena, gigantska. I trojica zbunjenih i nesigurnih mladića koji su svome bendu dali novo ime – New Order – znali su to najviše od svih.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
