Jedno pročitano pismo, pre koncerta Beogradske filharmonije, pokrenulo je novu lavinu nezadovoljstva i očaja profesionalnih muzičara naše ugledne institucije. Za sve nas koji poznajemo prilike na muzičkoj sceni – ništa novo. Dugo se već govori o ogromnom nezadovoljstvu platama, višegodišnjim “v.d. statusom” direktora, nerešenim pitanjima nove dvorane, obećanjima bez realizacije. Reči ministra finansija, da je nova dvorana zapravo neisplativa investicija, za “nekoliko koncerata godišnje”, baca duboku senku na privid namere izgradnje dvorane koji se odvija od 2010. godine. Bilo je dovoljno samo nekoliko nedelja nakon izbora da se u realnom svetlu ogoli odnos prema kulturi koju sadašnja vlast ima.
Diskusije oko Beogradske opere i baleta, jalove rasprave oko prebacivanja i adaptacije na Beogradski sajam još više produbljuju sumnje u nameru uspostavljanja zdravih temelja kulturnih institucija u Srbiji. Treba uzeti u obzir i sada već decenijsko prebacivanje loptice oko dečjeg teatra “Boško Buha” i mesta na kome će se započeti rekonstrukcija ovog važnog pozorišta i shvatićemo da zapravo ne postoji istinska namera da se stvari postave u odgovarajući poredak i ravnotežu, da bi zauzele pravo mesto u društvenoj zajednici.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
