“The Killer” bi sa izuzetkom podjednako (ne)pretencioznog “The Game” i potpuno idiotskog “Panic Room” mogao da bude Fincherov najopušteniji i najzabavniji film.
Rađen prema francuskoj grafičkoj noveli Matza Nolenta i Luca Jacamona, a po scenariju njegovog starog saradnika Andrewa Kevina Walkera (“Seven”, “Fight Club”, “The Game”), “The Killer” možemo s radošću da prihvatimo na dva načina. Prvi je da Fincher ovim filmom iskazuje svoje divljenje franšizi “John Wick” i na neki način pokazuje žal što nije bio njen deo. A drugi je da je ceo film, a kroz prizmu glavnog junaka, profesionalnog ubice kome ne znamo ime, zapravo metafilmska autoterapija samog Finchera kojom pokušava da zbaci sa sebe kako pretencioznost svojih recentnih ostvarenja, tako i imidž “preozbiljnog auteura” koji je zaboravio da filmovi pre svega treba da budu zabavni (na šta ga je lako moguće podsetio serijal o Johnu Wicku, opet ja…).
Dakle, ako niste gledali nijedan od četiri filma o Johnu Wicku (u jedinstvenoj izvedbi Keanua Reevesa na mestu glavnog junaka), imaćete malecni problem da cenite koliko je Fincherov “The Killer” u velikoj meri njegov mlađi brat. U oba filma, esencijalno je to da autori ne shvataju sebe zaozbiljno.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
