Ako krenem sa tim da je Anica Dobra u glavnoj ulozi u predstavi–to je privlačno. Ali ako dodam da je predstava o raku dojke–to nije tako privlačno. Ali ako kažem da pored Anice igraju i Mirjana Karanović, Mina Sovtić i Bojan Dimitrijević…

I to sam negde čula posle predstave: “Glumačka ekipa je sjajna ali kako rak može da bude smešan!? Publika u sali se smejala. Rak nije smešan…”

Humor je upravo to što predstavu “Sedam sati sunčeve svetlosti” o ženama koje prolaze lečenje karcinoma dojke čini tako istinitom. Nije sve tako crno u tim najvažnijim životnim borbama pa i posle posle bolesti čovek se opet može smejati. Predstava ruši predrasude o samoj bolesti, lečenju i prevenciji pa na kraju možemo i sami sebi da se smejemo koliko malo znamo iako se o rajku dojke možda najviše priča. I dalje postoji stigma. Smeh  je tu da možete da pogledate jednu od najvažnijih priča o jednoj i dalje smrtonosnoj bolesti tako da vam bude podnošljivo a ne mučno.

Ili kako je Anica Dobra posle predstave rekla da je retkost da se jedna ovakva tema tematizuje u pozorištu jer je priča o raku dojke na “ivici noža”.

“Ako ga predstaviš isključivo ozbiljnim i teškim, teško je svarljivo a publika voli da se prepozna u nečemu kroz dozu humora jer kroz to je lakše da svare nešto što je teška istina ili teška dijagnoza”.