Šta popularne serije govore o nama (VIDEO)

U novoj epizodi podkasta “Kako da izgradite dobar život” sa psihijatrom Mihailom Ilićem sa Instituta za mentalno zdravlje Srbije i Ivom Branković, psihoterapeutkinjom, psihološki smo pretresli neke od najboljih i najpopularnijih serija (a i filmova).

Koliko serije mogu pomoći da bolje prepoznamo neke psihološke pojave i procese (da možda prepoznamo stvarnog psihopatu), šta popularne serije govore o nama i šta možemo da naučimo iz likova i problematike sadržaja koju bindžujemo?

“Sve”, reći će Mihailo na početku.

Oduvek su umetnici razumeli bolje ljudsku prirodu nego naučnici. “Često pominjem Frojdovu izjavu o tome kako nije on otkrio nesvesno, već umetnici i filozofi, a da je on samo otkrio naučni pristup kako se to izučava. Kroz umetnost učimo o životu možda bolje nego iz bilo kog drugog izvora”, objasnio je Mihailo.

Bilo je priče o svemu pomalo – od “Sopranosa”, preko “Monsters” i “Baby Reindeer”, “Succession”, “The Bear”, “Severance”, “Scenes from Marriage”, pa do “Dr Haus” i “Sex & City”, čak se setismo i “Ali Mekbil”, pa zamalo da se vratimo do “Dinastije” i psihološke analize lika Adama Karingtona (nismo).

Ko su (simpatične) psihopate u serijama (Toni Soprano ali čak i dr Haus, pa i superheroji Betmen, Šerlok…), šta nas serije uče o poremećenim porodičnim odnosima i roditeljima narcisima kao što je Logan Roj iz “Succession” i zašto deca uspešnih i bogatih ljudi ne ispadnu uspešna (ili ih ubiju kao u “Monsters”).

Mihailo nam je otkrio i u kom filmu je Havijer Bardem najrealističnije odglumio lik psihopate uopšte uzev (ne, to nije Entoni Hopkins kao Hanibal Lektor).

Objasnili su zašto ljudi, naročito mladi, vole odmetnike, negativce i one koji ne poštuju pravila. Ili likove mafijaša, pa se čak i poistovećuju sa njima, te smo se prisetili “Kuma” kao kultnog primera kako lako zažmurimo na to šta sve oni rade u životu i koliko puta nisu ispali dobri.

“Ali ima nešto privlačno u gomili tih likova, jedan od mojih omiljenih je Trevis Bikl iz ’Taksiste’”, priznao je Mihailo.

Zašto je trauma tako popularna tema danas i da li je na pravi način obrađuju serije kao što su “Monsters” i “Baby Reindeer”? I da li bi braća Menendez danas bila oslobođena jer ih je otac seksualno zlostavljao pa je njihovo psihopatsko ponašanje bilo samo odgovor na ono što su preživeli, ako je to istina, što nikada stvarno nećemo saznati, kako je ocenio Mihailo.

“Vidimo kako je neko ko je pretrpeo mnogo patnje i bola razvio jednu vrstu adaptacije koja je možda tad bila najlogičnija”, izdvojio je naš sagovornik kao najzanimljivije. “Koliko je lako dati jedan moralni sud da su oni monstrumi i strašni jedno površno gledanje na stvar i da ima mnogo više slojeva i da nije lako dati zaključak. Nemam zaključak da treba da su u zatvoru ili da budu osuđeni na smrtnu kaznu.”

“Nije mi se svidelo kako je tema traume obrađena u seriji ’Baby Reindeer’”, rekla je Iva i priznala da nije gledala “Monsters” jer joj je zbog toga što se bavi porodičnom psihoterapijom postalo teško da gleda serije o traumama, i da ih izbegava.

To koje su serije popularne govori koje su teme aktuelne među ljudima.

“Vidimo da su serije koje su bile hitovi i koje nas gađaju serije o psihopatama, narcisima, koje obrađuju teme partnerskih odnosa na drugačiji način. Zato su serije dobre jer pomažu ljudima da pokrenu te teme sa bliskim ljudima i vide nešto što mogu da prepoznaju u svom životu što je prethodno prikazano i ogoljeno u serijama, pa na kraju i nazovu stvari pravim imenom”, objasnila je Iva Branković.

S vremena na vreme pojavi se neka serija koja bude univerzalno hvaljena i prihvaćena a poslednja oko koje je bio najveći “hajp” jeste “Succession”, rekao je Mihailo ali je i dodao da je posle “The Bear” shvatio da o likovima razmišlja mnogo više nego posle “Succession”. “I onda sam shvatio da je ’The Bear’ bolja serija.”

Iva je dodala da je to serija koja nas podseća koliko je važna zajednica, ljudi, koliko je teško održati dobre odnose i kako se nositi sa teškim stvarima u jednom okruženju kao što je restoran, iako je serija napeta i važi za oličenje anksioznosti.

A onda smo stigli i do partnerskih odnosa na talasu popularne rom-com serije “Nobody Wants This” (reče neko da mu je nah pre početka snimanja pa je nismo ni spomenuli) i pitanja kako serije redefinišu savremene veze, brak, raskide, poliamoriju ili veze sa više partnera o čemu je tako dobra serija “Scenes from Marriage”.

A da li je drugačiji pogled na seks, pa i na partnerske odnose, krenuo sa Samantom i serijom “Seks i grad”, objasnila je Iva jer je Mihailo na pomen te serije samo rekao: “No comment”, jer je u seriji toliko toga pogrešno iz današnje perspektive veza i odnosa, sa čim će se složiti i Iva.

O tome koliko su serije uticale na promenu ili pokrenule neka pitanja ravnopravnosti i položaja žena gde je nezaobilazna “The Handmaids Tale”, za koju je Mihailo rekao da je serija tokom koje mu je sve vreme gledanja bilo loše (a serije treba i da učine da ti bude zabavno i dobro), složili su se da još uvek nisu mnogo toga promenile. Usledili su filmovi “Barbie”, “Poor Things”, sad popularan “The Substance” sa Demi Mur, o čemu je govorila Iva.

I na kraju, kako su psihijatri i terapeuti predstavljeni u serijama, od “Sopranosa” pa do “Sex Education”, i kako je očajan psihijatar u seriji “Monsters” – na šta će se oboje složiti da su ovi likovi često predstavljeni luđim od svojih pacijenata, što ne odgovara istini.

Bilo nam je malo sat vremena priče jer su serije ozbiljna inspiracija za psihološke analize likova, postupaka, poremećaja i moralnih dilema, što i Mihailo Ilić i Iva Branković, ali i drugi naši autori, često rade u tekstovima za Velike priče (čitajte, baš su dobri i možda će vam rešiti neka pitanja posle gledanja serija).