Imam prijatelja iz Makedonije koji živi u dobrostojećim, germanskim delovima Evrope. Tamo stanuje i radi veći deo svog odraslog života. Poput mnogih Makedonaca koji su emigrirali na Zapad, i on je bio pušač. Sada je jedan od onih evropskih hipohondara obuzetih smrću. Svaki put kada se sretnemo, da se ispričamo uz kafu i cigaretu, prekoreva me zbog mog pušenja, sa svim onim ogorčenim žarom bivšeg pušača. “Ne želiš da izgledaš kao svi drugi ovde”, rekao bi mi, “sa bledim tenom, sa natečenim podočnjacima”, upozorio bi me. “Sve je to od cigareta, alkohola i mesa!”
Premda pokunjena, moram da priznam da su me njegove reči naterale da obratim više pažnje na izgled i navike drugih osoba. U pravu je on: mnogi ljudi ovde u Makedoniji i drugim delovima bivše Jugoslavije imaju taj izgled – pepeljasta koža, natečene oči, udubljene jagodice, opušteni trbuh, mlohave ruke, pognuto držanje, glas promukao od decenija pušenja. Ali to nije samo zbog mesa, rakije, cigareta: to je balkansko lice siromaštva.
Ne mogu da se otresem sećanja na prvi put kada sam u Americi videla morbidno gojaznog čoveka.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
