Otišao sam u bioskop sa snažnom željom da posle dužeg vremena pogledam jedan relevantan američki film. I nisam se prevario.

Alex Garland, reditelj filma “Civil War”, inače Englez, je jedan neobičan, mada bi možda mogli da kažemo i nepouzdan tip. Svakako ne spada u red meni dragih reditelja, ali je uspeo da se izbori za status dovoljno “intrigantnih” autora, te sam, sada shvatam, ispratio sve njegove radove. I to nije da nije bio put po trnju.

Njegov debi “Ex-Machina” započeo je interesovanje za teme koje istražuju šta nas to čini ljudima kroz tehnološke simulacije istog. U “Ex-Machini” smo bili posmatrani iz perspektive jednog sve ljudskijeg robota, u “Annihilation” smo imali psihodelični susret sa mutirajućom realnošću, u TV seriji “Devs” Garland je posegnuo za digitalnim večitim životom. Nakon toga usledilo je kreativno i tematsko posrnuće u najbanalniji oblik “meToo” propagande sa skoro parodičnim trilerom “Men”.

Da sam kojim slučajem trebalo da odlučujem sudbinu Garlandovog narednog projekta na temelju tog filma, bilo bi to nepopustljivo “ne”. Srećom nisam ni tvrdoglav, ni glup. A i Garland je snimio verovatno svoj najbolji film.