Proganja me želja da se ponovo susretnem s prošlošću. To je jedan od razloga zbog kojih sam u Arizoni, poslednjeg dana februara 2023. Moji roditelji, brat i ja proveli smo nekoliko godina ovde, sa prekidima, još devedesetih. To me je umnogome formiralo, ali postoji i neka tuga povezana s tim. Želim da ustanovim šta je ta tuga.
Na tu tugu asociraju i pojedini mirisi. Prvo – miris tepiha, onih što, makar u mojoj glavi, prekrivaju svaki pod u Americi. Druga aroma na mom spisku je ona o previše erkondišna. Nestrpljiva sam da izađem iz aviona i da uronim u taj potpuri itisona i klima-uređaja, kao da je to nešto prelepo, nešto što mi je nedostajalo.
Jer nedostajala mi je Amerika, bez obzira na to kako sam je opisala u svom dnevniku, 21. aprila 2000: “Zaglavljena sam u beživotnoj pećini koja je dobra po moju budućnost.” S vremenom je počela da mi nedostaje ta pećina ili “tamnica”, kako sam je nazivala u istom tom dnevniku. Kasnije, ponukana uznemirujućim događajima u američkoj politici ili, pre će biti, američkom životu, i u životnom dobu kada osećam da imam sasvim dovoljno iskustva da mogu da procenim i prošlost i sadašnjost, žudim da ponovo posetim mesta mog detinjstva, odnosno škole koje sam pohađala.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
