Kultura

Potonuće Dejmijena Hersta

Da li opet odsecamo glave najvidljivijim i najiritantnijim zlikovcima samo da bismo što pre mogli da nastavimo po starom?

D. Herst / Foto Nils Jorgensen / Shutterstock Editorial / Profimedia
maj 28 2024, 05:00

Podeli

Zamislite žene iz “Dauntonske opatije” ili iz “Svinging šezdesetih”. Te slike elegancije, stila i mode. Potom premotajte do 2020. i videćete rilsove novih londonskih žurki, prepunih pijanih devojaka u prekratkim, preuskim haljinama, sa licima prekrivenim jeftinom šminkom i urađenim usnama. A onda se prešaltajte na svet umetnosti i vizualizujte Bekona, Frojda i Hoknija, tih nekoliko velikana posleratne Britanije. Nakon toga, pomislite na dvehiljadite, i jedna ličnost izdvojiće se od svih drugih. Dejmijen Herst.

U tekstu objavljenom 24. marta, Gardijan optužuje 400 miliona dolara “teškog” Hersta da je lažirao datume mnogih svojih dela. Ovaj naizgled bezopasan trik podigao je neočekivano mnogo prašine koja je na kraju dovela do kritika neslućenih razmera. Stiče se utisak kao da je čitav Herstov opus seciran i podvrgnut ponovnoj proceni, i to onoj najokrutnijoj i najnepovoljnijoj. Iako je ova priča, čini se, neraspletivo zamršena, pokušaću da izložim neke od njenih najznačajnijih delova. Ona možda deluje obično, svakodnevno, ali verujte mi, mnogo je kompleksnija nego što deluje na prvi pogled. Zato što je to priča o evoluciji britanskog umetnika i celokupnog umetničkog tržišta tokom prethodne tri decenije.

Herstovo nedelo o kom je pisao Gardijan ogleda se u tome što je umetničke radove koje je završio 2019. godine datirao kao da su iz 2016. U poslednje vreme pojavilo se mnoštvo izveštaja koji pokazuju da to nije bio izolovan slučaj, već da su Herst i njegova kompanija Hirst Science s tim bili i te kako upoznati, “vadeći” se na to da nije bitno vreme nastanka dela, već isključivo njegova koncepcija u umu umetnika.

Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.

Velike price