Još kao mala bila sam ushićena zvučnim imenom ulice kojom sam se sa Bulevara revolucije pela idući ka kući. Ulica se zove Deskaševa, nekad je, pre rata bila Momirovićevo sokače, a onda od 1930. do 1940. Momirovićeva. Zanimljivo je to da u podnožju ove ulice prodavnicu drži moj školski drug, koji se preziva Momirović, pa se ulica verovatno zvala po nekim njegovim precima, koji su za razliku od mene zvezdarski starosedeoci. Ali vratimo se na Deskaša, čoveka koji je dobio ulicu u kojoj je nekoliko divnih dvorišta, vila i mnogo cveća, ulicu koja je oduvek, posebno kad sam bila mala, bila dobra za kondiciju.
Tek nedavno sam saznala da se zove po Stevanu Deskaševu, operskom pevaču, rođenom u Aradu, umrlom u duševnoj bolnici u Zagrebu, čoveku koji je školovao glas kod Davorina Jenka i zapravo bio prvi srpski školovani operski pevač, član Zagrebačke opere, izvođač u Aidi i Faustu, prevodilac i glumac, učesnik srpsko-turskog rata. Koliko puta smo u životu pomenuli njegovo ime između sebe, taksisti, nekom sa kim treba da se nađemo u kraju, a da nismo znali ko je taj čovek bio i kakva je bila njegova sudbina. I eto, i ovu ulicu izgovaramo pogrešno, jer ako je on Deskašev, ulica je Deskaševljeva, a ne Deskaševa.
Tako je i sa čuvenom Ljermontovom, koju toliko često posećujemo, ili Turgenjevom, jer su one zapravo Ljermontovljeva i Turgenjevljeva. Jedino ako je reč o sasvim drugom padežu (genitiv), pa je ulica Deskaševa, Turgenjeva i Ljermontova isto kao što je neka ulica ulica lipa ili vrba. Ima ljudi koji u nekoj ulici provedu čitav život, a ne znaju zašto se i po kome tako zove. Opet, jedno je neznanje, a drugo malo znanja, pa je bilo onih vandala kojima je smetala ulica Albanske spomenice, zato što je albanska, a oni ne znaju istoriju.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
