Živimo u Zlatnom dobu korejske televizije. Ili na početku istog. Pišući nedavno na svom blogu o novoj seriji Apple TV+, “Franklin”, shvatio sam da ne postoji nijedan jedini razlog da se duže zadržavam nad biografskom dramatizacijom toga kako je Franklin primilio Francuze da mu se pridruže u ratu protiv Engleza i time omogućio nezavisnost i de facto nastanak Sjedinjenih američkih država.
Amerika odavno nije “city on the hill” u očima ostatka sveta i njeno uporno bavljenje samom sobom, a na predviđenu radost celog sveta, smrdi na samozadovoljštinu, gubitak kompasa i generalnu zastarelost.
Ako je nekada Oliver Stone i umeo da nas uzbudi trileroznim raspravama o JFK-u i Nixonu, ova nova ostvarenja su bledi i neinventivni pokušaji da se izromansiraju i manje zanimljive epizode iz njihove istorije. Ja imam nepunih 49 godina i to me ič više ne zanima. A zamislite kako se tek oseća i kako razmišlja osoba dvostruko mlađa od mene.
Koreja u naš zapadnoevropski svet svakako donosi neku egzotičnost koja prožima sve aspekte njene prezentacije – od tradicije, kulture, preko toga kako funkcioniše normalan život, kako funkcionišu muškarci i žene, kako funkcionišu porodice, pa sve do njene istorije o kojoj svakako ne znamo mnogo, ili ništa. Dakle, Koreja je gotovi, novi, vrli svet koji tek treba osvojiti.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
