Kada u filmu “Blues Brothers” Elwood pita konobaricu kakvu muziku imaju u baru, ona mu veselo uzvraća: “Oh, obe vrste! Kantri i vestern!” U slučaju novog, osmog po redu solo albuma Beyonce, svaka žanrovska klasifikacija je dobrano komplikovanija i zahteva forenzičku preciznost – iako je konceptualno začet u istom geografskom pojasu kao i gorepomenuti film iz 1980.
Ovo izdanje ima ukupno 27 pesama, obradu Beatlesa, reference na Beach Boyse i Nancy Sinatru, operetu, cameo pojavljivanja Willieja Nelsona i Dolly Parton, kao i duete sa Miley Cyrus i Post Maloneom – a to je samo početak priče.
“Cowboy Carter” je nastavak obećane trilogije koja je počela u leto 2022. sa “Renaissance” – visokooktanskom disco fantazmagorijom satkanom od bita za paranje bubne opne, semplova koje verovatno nikad ne biste čuli van drag queen performansa u Harlemu i visoke vibracije koja za cilj ima da ostavite sve na podijumu za igru. Oba albuma odaju počast muzici uz koju je Queen Bey odrastala – “Renaissance” je nadahnut vinilima iz kolekcije njenog voljenog ujka Johnnyja, hrabrog gej muškarca koji joj je preneo svoju ljubav prema Diani Ross i haljinama od zaslepljujućih šljokica, a “Cowboy Carter” tretira zvuk ponikao u Teksasu i oko Teksasa, u kome je ona rođena. Međutim, on stilski i konceptualno pokriva mnogo više od sporadičnog “I’m from Texas, baby!” koje Beyonce uzvikuje tu i tamo na nastupima, istražujući i (pre)ispitujući granice kantri muzike te ulogu crnih autora u toj raskošnoj tapiseriji američke tradicije.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
