Posle dve godine stiže nam nastavak fenomenalne HBO serije “The Last Of Us”, druga sezona je adaptacija drugog dela čuvene video igre po kojoj je snimljena serija. Adaptacije video igara nisu uvek bile uspešni poduhvati, ali kako je “The Last of Us” igra koja je poznata po izvanrednoj priči i dramatizaciji, ona je oduvek imala potencijal da se od nje napravi nešto kvalitetno.
I u prvoj sezoni su nam ljudi iz HBO-a upravo to i pružili. Priča o smrtonosnoj infekciji koja ljude pretvara u bezumna čudovišta koja ujedaju druge ljude i tako im prenose infekciju nije baš najoriginalnija, ali je realizovana na najbolji mogući način.
U prvoj sezoni smo videli sve, od skoro potpunog kolapsa civilizacije i kraja sveta kakav poznajemo, fantastično napisanih kompleksnih likova koji se suočavaju sa nemogućim dilemama (o tome sam pisao kada je izašla prva sezona), pa do shvatanja da su i pored užasnih čudovišta ipak ljudi ti kojih se često treba najviše i plašiti. Čudovišta su kao zveri, neumoljivi, nemilosrdni, ali jednostavni. Samo idu i ubijaju. Čudovišta nikad nisu bespotrebno okrutna. Ljudi jesu. Da citiram Hanibala Lektora u sjajnoj izvedbi Madsa Mikelsena iz serije Hanibal: “Emocije su dar koji smo dobili od naših životinjskih predaka. Okrutnost je dar koji je ljudski rod dao sam sebi.”
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
