Srđan Karanović, beogradski reditelj, završio je studije na praškoj FAMU zajedno sa Goranom Markovićem, Rajkom Grlićem, Goranom Paskaljevićem i Lordanom Zafranovićem. Kako su studiranjem zahvatili i period „praškog proleća“, prirodno je da je ovaj događaj iz fatalne 1968. ostavio značajan uticaj na njih i globalni Weltschmerz.
Uticaj savremene češke kinematografije je najjasniji kod Markovića, koji je svojim vivisekcijama nervnih slika institucija (popravni dom, bolnica, osnovna škola, dom kulture, „onaj“ svet itd.) u stvari pripovedao o hipokriziji sistema.
Paskaljević je autsajderima i beskućnicima uglavnom oduzimao nadu i srećan kraj, dok je Karanović tematskim okvirima (tragedija pojedinca/naciona, tragedija prijateljstva/ljubavi) nudio poluskuvane završetke utemeljene u optimističkom realizmu.
U svom kinematografskom opusu bio je više svedok, a manje tumač, jer je tek naknadna mudrost određivala sve nivoe značaja i značenja njegovih filmova. To je slučaj i sa magnum opusom na samom početku njegove karijere, TV serijom Grlom u jagode, verovatno najkompletnijom i najboljom TV serijom u SFRJ i postjugoslovenskom narativu.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
