Ah, ta ranjivost – čini se da ne silazi sa usta psihologa, psihoterapeuta i sa ekrana naših telefona. „Snaga nije nužno moć“, „ranjivost liči na slabost – ali nije“, samo su neke od floskula koje će vas dočekati kada ukucate ovaj pojam u bilo koji pretraživač – „za ranjivost je potrebna hrabrost“, „usudite se da budete svoji“, zbunjujući, možda, podjednako potencijalne klijente koliko i stručnjake.
Šta je uopšte ranjivost? Je li to ono kad Brene Braun kaže da je držala TED talk sa viškom kilograma pa se suočila sa negativnim komentarima ispod snimka? Je li to kada Novak Đoković kaže da ima negativne misli češće nego što ih mi ostali imamo (ali, eto, nekako izlazi sa njima na kraj)?
Kao i svi ostali pojmovi, da ne kažem psihološki konstrukti, ranjivost se može mnogo bolje razumeti ako pokažemo konkretne primere, a raspline se i postane opšte mesto ako o njoj razglabamo sa sigurnih mesta svojih savršenih života.
Recimo, setimo se dokumentarca o Bekamovima. Za mene je, na primer, bilo očekivano da će odnos između Dejvida i Viktorije biti prikazan malo zašećereno, i da će dvoje ljudi koji su o(p)stali zajedno uprkos svim javnim pritiscima težiti, možda i nesvesno, da zaštite jedno drugo i pred kamerama.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
