Ne pamtim kada sam poslednji put gledao kviz “Slagalica” ali ponekad, kada u pokretu, dok prolazim pored zgrada, iz nečijeg stana čujem tu muziku, znam da ona označava pauzu između igara. I muzika koja ide dok idu igre. Ponekad me deprimira jer me podseti na devedesete kada su moji gledali ovaj kviz, pogađali naglas rešenja, a ja nisam pronalazio rešenje za životnu situaciju. I taj kviz i dalje traje, a ja nisam stručnjak za kvizove i ne znam odgovor zašto je “Slagalica” opstala, ali tri decenije postojanja govore da ima nešto u tom “Skočko, tref, skočko…”
Nikola Nešković u svojoj biografiji ima mnogo toga. Ali će se verovatno najviše pamtiti po tome što je stvorio “Slagalicu”. Pamtiće se i kao kreator prve specijalizovane rokenrol emisije.
Srećem ga u kraju jer dolazi po unuke u muzičku školu. Ima i dalje neverovatnu energiju, i za nove stvari. Recimo za pečenje rakije. Na intervju mi je doneo svoju “travaricu”, pa je došao Babić da ga slika, koji takođe pravi rakiju, pa su spominjali osmice, dvanaestice, a možda nisu bile te cifre, ali one koje jesu spadaju u rakijsku leksiku, recepturu, ime… Ma nemam pojma, ali početak njegove priče ima veze sa rakijom.
Kokoške, rakija, rat i mir
Čega se prvog sećam u svom životu? Da me mama drži u naručju, u vozu u kome strašno smrdi rakija, i da pored mene stoji jedan čovek s puškom. Tek kasnije sam taj miris dešifrovao kao rakiju, a mi smo tada išli u izbeglištvo iz Beograda. Imao sam dve godine, bio je rat. Tata je diplomirao na Medicinskom fakultetu i hteli su odmah da ga regrutuju za ljotićevske trupe. Pobegli smo prvo u Banat, pa u Bačku, Novo Miloševo. To je bio veliki šok jer sam te ratne slike upamtio sa dve godine. Zašto miris rakije? Seljanke su umakale hleb u rakiju i davale ga kokoškama da spavaju, da se ne javljaju iz kotarica da ih vojnici ne bi otimali.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
